SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
AFERE
 
Grad Beograd finansirao Arenu sa oko 230 miliona dinara u poslednje četiri godine
Autor/izvor: SEEbiz / CINS
Datum objave: 01.06.2015. - 11:18:21
BEOGRAD - Dok gradske vlasti izlazak Arene Beograd iz minusa predstavljaju kao rezultat dobrog poslovanja, građani Beograda daju po više desetina miliona dinara godišnje za njeno subvencionisanje. Na čelu ovog preduzeća je Đorđe Milutinović koji je pre tri meseca prvostepeno osuđen na novčanu kaznu jer nije na vreme dostavio izveštaj o imovini Agenciji za borbu protiv korupcije
Grad Beograd je na račun privrednog društva Arena Beograd u poslednje četiri godine iz budžeta uplatio oko 230 miliona dinara za finansiranje njenih delatnosti, pokazuju podaci Arene dostavljeni Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Uplate su realizovane na osnovu zajedničkog ugovora iz 2010. godine između Arene i Gradskog sekretarijata za sport i omladinu. Novcem građana Beograda tako su finansirani komunalni troškovi Arene, troškovi osiguranja, obezbeđenja i dr.

Iako je gradski budžet u deficitu, zbog čega su u proteklom periodu ukinute subvencije nekim od preduzeća, a smanjene su naknade porodiljama i povlastice za boravak dece u vrtićima, za Arenu se ipak izdvajao novac.

U avgustu 2014. godine, Gradske vlasti su na konferenciji za medije predstavile uspešno poslovanje gradskih javnih preduzeća, navodeći kao jedan od uspeha i izlazak Arene iz minusa.

CINS se zahtevom za pristup informacijama obratio Areni tražeći podatke o zaradi i troškovima za organizovanje događaja, kao i kopije ugovora sa izvođačima.

Prvi put od Arene je stigao samo pisani odgovor, bez traženih podataka i dokumentacije, koji je potpisao direktor Đorđe Milutinović, u kome se navodi da:

„Činjenica da je grad Beograd osnivač ne dovodi ovaj privredni subjekt u povoljniji položaj, niti sredstva potrošena na programe potiču iz budžetskih izvora, već iz poslovanja društva."

Po nalogu kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja, Arena je CINS-u naknadno dostavila informacije o organizovanim programima i troškovima, ali ne i ugovore, pozivajući se na tajnost podataka u njima. Posle još jednog upita, Arena je dostavila detaljne podatke o subvencijama Areni od njenog osnivanja, po kojima je od 2007. godine za subvencije izdvojeno više od 430 miliona dinara.

Ipak, podaci do kojih je došao CINS pokazuju da Arena već godinama iz budžeta dobija značajnu finansijsku podršku, a subvencionisanje se nastavilo i u 2015. godini.

Na osnovu ugovora sa Gradom iz 2010. godine, do kraja aprila ove godine je za finansiranje Arene izdvojeno nepunih devet miliona dinara. Takođe, u 2015. godini je planirano 34 miliona dinara, a u 2016. godini još 30 miliona dinara, za sanaciju male sale, platoa i druge radove.

„Ako se te subvencije ne smanjuju, onda nema mesta verovanju da će Arena opstati održiva samostalno", kaže ekonomista Ljubomir Madžar.

Sufinansiranje Arene je bilo na kratko prekinuto tokom 2012. ali nakon što je na kraju te godine zabeležila gubitak od oko 21 milion dinara, Arena je nastavila da dobija novac iz budžeta.

U pisanom odgovoru Arene CINS-u stoji: „U 2012. godini nedostatak subvencije značajno je poremetio poslovanje privrednog društva, imajući u vidu da je Arena Beograd sama snosila komunalne troškove."

Značaj subvencija za Arenu pokazuje još jedan navod iz njihovog odgovora:

„Svakako, ukoliko u 2015. ne bude subvencija prema ugovoru, poslovanje privrednog društva će biti otežano."

Grad Beograd je osnovao privredno društvo Arena Beograd d.o.o u maju 2006. godine. Krajem 2010. godine gradski Sekretarijat za sport i omladinu je sa Arenom sklopio Ugovor o korišćenju objekta „Beogradska Arena" kojim je utvrđeno da se iz gradskog budžeta mesečno uplaćuje 7,5 miliona dinara na račun tog privrednog društva, pokazuje dokumentacija koju je Grad dostavio CINS-u.

U ugovoru se navodi da će grad da finansira Arenu od početka 2011. pa „sve dok Arena ne bude mogla samostalno da finansira sve troškove svoga poslovanja". U Aneksu ugovora iz novembra 2012. godine konstatovano je da Arena uspešno posluje kao i da Grad od juna iste godine više nije u obavezi da je finansira. Iako podaci Uprave za trezor pokazuju da je u 2012. godini na račun Arene uplaćeno oko 50 miliona dinara, u Izveštaju o poslovanju Arene za tu godinu stoji da je „po prvi put poslovala sa gubitkom" od oko 21 milion dinara.

Početkom 2013. Grad se ponovo obavezao da Areni mesečno finansira poslovanje, ovoga puta u iznosu od 5 miliona dinara mesečno. U 2013. i 2014. godini na račun Arene je iz gradskog budžeta uplaćivano po oko 50 miliona dinara.

U ugovoru između Grada i Arene iz 2010. godine se navodi da je Sekretarijat za Arenu u periodu od 2006. do jula 2010. opredelio sredstva u iznosu od oko 190 miliona dinara. Iz gradskog budžeta je od 2007. godine na subvencije i finansiranje zarada zaposlenih Arene izdvojeno više od 430 miliona dinara.

Zbog deficita u budžetu Grada koji postoji već godinama, lokalna vlast je uvela mere štednje. One su podrazumevale umanjenje ili ukidanje subvencija nekim javnim preduzećima, ali i smanjenje naknada porodiljama sa 50.000 na 20.000 dinara, dok su penzioneri sa primanjima manjim od 20.000 dinara izgubili pravo na jednokratne naknade.

Umanjene su povlastice za boravak dece u vrtićima – samo jedno dete po porodici sada ima pravo na popust. Grad čak nije bio u mogućnosti ni da deci zaposlenih kupi novogodišnje paketiće, o čemu je CINS ranije pisao.

Sociolog Jovo Bakić kaže da nije problem u subvencionisanju javnih preduzeća i ustanova koje ispunjavaju neku bitnu društvenu svrhu, ali napominje da je bitno pitanje prioriteta.

„Potpuno se slažem da bi zapravo plate i penzije trebalo da budu prioritet u siromašnom društvu. Mi smo užasno siromašno društvo i svaki dinar je ljudima bitan", objašnjava Bakić.

Ekonomista Ljubomir Madžar takođe kaže da je bitno da se novac usmeri na ono što su prioriteti, a da bi Arenu trebalo pomoći finansijski u onoj meri u kojoj ona neguje neke kulturne sadržaje koji nemaju oslonac na tržištu.

„Imalo bi smisla novac skrenuti sa Arene na ono što mnogo više tišti i boli ovo društvo, tako da sam siguran da Arena ne bi ušla u onaj uski krug prioriteta koji država treba da pomaže", dodaje Madžar.

Predstavnici gradske uprave Beograda CINS-u nisu obezbedili sagovornika na ovu temu.

Đorđe Milutinović je na čelo Arene stupio 17. decembra 2013. godine, nakon ostavke Dejana Petričevića. Ovu funkciju obavljao je još jednom - pre Petričevića.

U roku od 30 dana od dolaska na ovu javnu funkciju, Milutinović je bio u obavezi da dostavi izveštaj o prihodima i imovini Agenciji za borbu protiv korupcije. Ipak, izveštaj je podneo krajem marta 2014. godine.

Zbog kršenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i dostavljanja izveštaja sa 67 dana zakašnjenja, Agencija je početkom aprila 2014. protiv Milutinovića podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. U martu 2015. godine Milutinović je nepravosnažno osuđen na novčanu kaznu od 50.000 dinara.

Prema podacima iz presude, Milutinović je tokom saslušanja izjavio da nije znao da je potrebno da podnosi izveštaj o imovini, kao i da je nakon imenovanja imao obavezu organizovanja dočeka Nove godine na platou ispred Skupštine, utakmice Partizana u Ligi šampiona i dva koncerta u organizaciji Arene koji su imali mnogo medijskih problema, zbog čega je tu obavezu predvideo.

„Do sada nije imao prekršaja ovakve vrste, lično se izvinjava, a i nije imao 'neku' imovinu da bi imao neki razlog da je prikriva", navodi se u obrazloženju presude koju je Prekršajni sud u Beogradu dostavio CINS-u.

Prema podacima iz imovinskog kartona objavljenog na sajtu Agencije, Milutinović kao direktor Arene prima platu od 119.000 dinara, a dobija i penziju u iznosu od 59.900 dinara. U izveštaju se navodi da nije vlasnik nijedne firme niti da poseduje ušteđevinu i nekretnine.

Milutinović je 2011. godine osnovao agenciju za organizovanje koncerata My Way, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Iste godine na istoj adresi osnovao je privredno društvo My Way d.o.o. čija je osnovna delatnost izvođačka umetnost. Nešto više od mesec dana pre nego što je podneo izveštaj o imovini, kao vlasnik ove firme je upisana Biljana Parlić Milutinović kojoj je Đorđe Milutinović ugovorom bez naknade preneo upravljačka prava firme.

Istog dana kada je stupio na javnu funkciju kao direktor Arene, Milutinović je preko svoje privatne agencije za organizovanje koncerata My Way sklopio javnu nabavku dočeka Nove godine 2014. u Novom Sadu koju je raspisao Kulturni centar Novog Sada. Vrednost ove male nabavke bila je 950.000 dinara i odnosila se na koncert Lene Kovačević na trgu u Novom Sadu.