SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
GRADNJA
 
Koliko se gradilo na Balkanu prošle godine?
Autor/izvor: Aleksandar Pešić, Avokado
Datum objave: 01.02.2018. - 22:57:23
BEOGRAD - Balkansko područje je tokom prethodnih godina bilo plodno tlo kako za domaće, tako za strane investicije i građevinske poduhvate. Saznajte šta je u građevinarstvu obeležilo prošlu godinu, da li je došlo do rasta industrije i koji su najznačajniji projekti započeti i najavljeni.

Izmena zakonodavstva u skladu sa propisima Evropske unije obuhvata i uređenje propisa u oblasti građevinarstva, infrastrukture i ulaganja; kako se većina balkanskih zemalja kreće uglavnom u tom smeru, došlo je do rasta investicija i oživljavanja građevinske industrije tokom prethodnih nekoliko godina.

Pogledali smo kakvo je stanje u industriji bilo tokom 2017. godine u nekim zemljama Balkana.

Srbija

U Srbiji je najveći rast zabeležen od 2015. i 2016. godine, a i 2017. je bila godina primetnog rasta. Završeni su neki veliki projekti i mnoštvo fabrika.

Reforme donele više građevinskih dozvola

Zahvaljujući reformama u izdavanju građevinskih dozvola u Srbiji je došlo do povećanja obima građevinskih radova.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nedavno je saopštilo da je samo u novembru prošle godine izdato 2.007 građevinskih dozvola, a statistika za 2017. godinu kaže da je izdato duplo više dozvola nego 2016. godine; u oblasti infrastrukture, zabeležen je rast od 112%. Broj izdatih građevinskih dozvola porastao je u stanogradnji.

Prema rečima gradskog menadžera Beograda Gorana Vesića, do kraja 2017. godine izdate su dozvole za izgradnju oko milion kvadrata na teritoriji glavnog grada. Brzina izdavanja građevinskih dozvola učinila je da Srbija napreduje u rangiranju Svetske banke o lakoći poslovanja, i sada se nalazi u top 10 zemalja u kategoriji izdavanja dozvola, uz skraćenje procedure i smanjenje troškova.

Rekonstrukcija puteva, fabrike

Tokom prethodne godine završena su dva velika projekta u Beogradu: rekonstrukcija Ulice Vojvode Stepe i Trga Slavija sa Bulevarom Oslobođenja;rekonstrukcija Ruzveltove ulice.

Što se tiče drugih mesta u Srbiji, izgrađene su brojne fabrike, uglavnom za potrebe automobilske industrije:

Kromberg&Schubert u Kruševcu;

Continental u Subotici;

Huchinson u Rumi (druga po redu);

Aunde u Jagodini.

Od ostalih, tu su fabrika nudli u Rumi (CG Foods Europe), fabrika prediva LebanTeks u Lebanu, fabrika italijanske firme Zopas (električni grejači) i druge.

Strane investicije

U zadnje vreme ističe se prisustvo stranih investitora u građevinarstvu. Srbija pruža plodnu klimu za investicije u ovoj oblasti, pa je niklo mnogo tržnih centara i fabrika, a renoviraju se i saobraćajnice.

Najviše investicija dolazi iz Izraela i Kine.

Izraelci su se posvetili izgradnji modernih objekata - tržnih centara (Zemun park, Aviv park, Big fashion, Rajićeva šoping centar), a tu su i Airport City biznis park i Skyline Beograd.Izraelski investitori kupili su i prostor bivšeg Depoa u Bulevaru Kralja Aleksandra, isti oni koji grade Skyline u Kneza Miloša (kompanija Yossi Avrahami i Almogim holdings). Što se tiče stambenih naselja, tu su Voždove kapije i kompleks stanova Central Garden. AFI Europe investira u izgradnju Central Garden kompleksa, nakon projekta Airport City.

Kinezi su još 2014. investirali u Pupinov most koji je spojio Zemun i Borču i prethodnih godina ulagali su u saobraćajnice, a krajem prošle godine potpisani su i ugovori za velike projekte: izgradnju sistema za odlaganje otpadnih voda iz centralnog gradskog područja i toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd.

Hrvatska

U Hrvatskoj je tokom 2016. zabeležen pozitivan pomak u građevinskoj industriji, a tokom 2017. godine pozitivni trend se nastavio. Uspešno se ide ka prevazilaženju krize koje je počela 2008. godine, ali još uvek nisu dostignuti nivoi rasta iz pretkriznog perioda.

Analitičari Raiffeisenbank Austria očekivali su da će oporavak doći od investicija iz javnog i privatnog sektora, ali i boljeg korišćenja fondova EU.

Od februara prošle godine, obim građevinskih radova porastao je za 9,5% i bio nešto viši nego u februaru 2016. Tada je izdato oko 752 građevinske dozvole, a većina je izdata za izgradnju zgrada.

Oporavak u segmentu izgradnje zgrada

Prema podacima hrvatskog Državnog zavoda za statistiku (dalje DZS), građevinarstvo je počelo s oporavkom pre svega u segmentu izgradnja novih zgrada. Realizovana je izuzetno velika vrednost radova na zgradama u visokogradnji, za koju se izdaje sve više dozvola.

Statistički podaci pokazuju da je u prvih jedanaest meseci prošle godine u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, građevinska aktivnost porasla za 1,7 posto. Radovi na zgradama povećani su za 7,2% dok je obim radova na ostalim građevinama smanjen za 3,5 %.Novi hoteli, turističke investicijeNa obali Jadranskog mora ali i širom zemlje primetan je porast broja potpuno novih, luksuznih hotela. Neki od njih su: Almayer Art & Heritage Hotel (Zadar);Hotel Ora (Split);Spirito Santo (Rovinj);Port 9 Resort (Korčula);Le Premier (Zagreb).

Novih hotela u Hrvatskoj ima još mnogo, a smatra se da će najluksuzniji biti u Rovinju, sa 5 plus zvezdica; to je investicija vredna oko 600 miliona kuna

.Stručnjaci skeptični, problemi brojni

Bez obzira na to što dolazi do laganog oporavka građevinarstva u Hrvatskoj, problemi u sektoru i dalje postoje, i tiču se radnika i brzine oporavka od krize.

Kao jedan od velikih problema građevinske industrije u Hrvatskoj navodi se odlazak kvalifikovanih radnika na rad u inostranstvo, najviše u Nemačku. To u godinama pre ulaska Hrvatske u EU nije bio slučaj.

Oporavak je takođe izuzetno spor, a gubici veliki: pre krize se beležilo oko 4 milijarde evra prihoda, a sada oko 2 milijarde, a izgubljeno je i oko 70 hiljada radnih mesta. Niskogradnja je u nepovoljnom položaju, a sve se odvija stihijski.

Bosna i Hercegovina

U Bosni i Hercegovini je takođe zabeležen rast poslednjih godina: tokom 2016. godine najveći broj dozvola izdat je za novogradnju i gradi se više stambenih zgrada. Tokom 2017. unapređena je komunalna infrastruktura i izgrađena nova: u projekat „Izgradnja poduzetničkih zona u Federaciji" uloženo je milion KM.

A što se tiče 2018, u planu je velika turska investicija: planiraju se golf tereni i aerodrom u Kneževu.

Ove godine je u BiH završena izgradnja sledećih važnih objekata i saobraćajnica, ili je započeta:

prva vetroelektrana, VE Mesihovina;

zatvor čija je izgradnja započeta još 2006. u istočnom Sarajevu;

deset kilometara modernog autoputa koji spaja BiH sa EU (deonica Svilaj - Odžak na važnom koridoru 5-C);

Termoelektrana Blok 7 u Tuzli.

Problem divlje gradnje

Prema istraživanjima iz prethodne godine, svaki peti objekat u BiH je nelegalno izgrađen. Ovo se pripisuje peripetijama kroz koje u Bosni i Hercegovini ljudi moraju da prolaze da bi došli do građevinske dozvole: iako zakonski rokovi iznose 20 do 30 dana, na dozvole se neretko čeka i do 320 dana u pojedinim opštinama.

Komplikovana birokratija pravi zastoje u administraciji, a u pojedinim slučajevima, investitori su u obavezi da prikupe čak 30 dokumenata pre nego što podnesu zahtev. Nekada je lakše naknadno legalizovati bespravno izgrađen objekat nego obaviti redovnu proceduru.
Tako, u pojedinim opštinama ima 70% nelegalno izgrađenih objekata (Kladanj, Lukavac), a najmanja stopa nelegalnih objekata zabeležena je u Kiseljaku - svega 1%.

Tu je i slučaj šoping centra „Delta Planet" u Banjaluci - podignut je potpuno bespravno, a firma „Delta Real Estate" u vlasništvu Miroslava Miškovića kažnjena je simboličnim iznosom od 5.500 KM. Inspektorat je istovremeno obustavio svoje rešenje o rušenju doneto krajem decembra 2017.

Tokom 2017. godine je u ove tri zemlje, ali i na ostatku Balkana primećen stabilan rast i oporavak građevinskog sektora; negde je neophodno modernizovati administraciju, a oporavak od poslednje krize za većinu nije dovoljno brz. Grade se najviše stambeno - poslovni objekti, ali i raznovrsnost u gradnji.

 
You need Adobe Flash Player to view this.
Download it from Adobe.