SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
INVESTICIJE
 
Poljoprivredno zemljište najsigurnija investicija na srpskom tržištu nekretnina
Autor/izvor: SEEbiz / Večernje novosti
Datum objave: 10.03.2013. - 13:18:57
NOVI SAD - Ulaganje u obradive površine najsigurnija investicija, jer će približavanjem EU cene još rasti, pišu Novosti.
Cena obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u poslednjih pola godine drastično je skočila, pa umesto 8.000 evra, hektar najskuplje njive u našoj zemlji sada košta čak 16.000 evra.

Uzrok naglog poskupljenja oranica je, kako kažu agronomi, taj što se ulaganje u zemljište pokazalo kao najsigurnija investicija u kriznim godinama. Na cenu oranica uticao je i dolazak 230 stranih kompanija, koje su u Vojvodini do sada uložile ukupno 6,432 milijarde evra.

Zemlju uglavnom nude naslednici i potomci zemljoradnika koji žive u gradovima i nemaju nameru da se bave ratarstvom, pa prodaju nasledstvo. Poljoprivrednici po vojvođanskim i selima u centralnoj Srbiji ne prodaju zemlju. Naprotiv, sve je više mladih ljudi koji se bave agrarom i pored obrade svoje zemlje uzimaju i tuđu pod arendu.

"Pre pola godine jutro poljoprivednog zemljišta koštalo je do 5.000 evra, a sada je 8.000. To znači da je hektar sa 8.000 evra otišao na 12.000, a ima i onih koji traže 15.000", kaže Miroslav Kiš, iz Asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Poskupljenje poljoprivrednog zemljišta nije samo srpski trend, već se to dešava i u zemljama u regionu, ali i u svetu. Naime, zbog hrane, koja je sve skuplja, raste i cena poljoprivrednih dobara, pa tako i oranica.

"Oni koji imaju kapital, do pre nekoliko godina najviše su ulagali u nekretnine, i to se pokazalo kao loša investicija u ovim kriznim godinama. Pošto su sada svi svesni da samo zemlja ne može da devalvira, oni koji imaju para, počeli su sve više da je kupuju. I sada, pošto obradivih površina ima sve manje, logično - raste im i cena", objašnjava Kiš.

Međutim, za skok cena njiva u Srbiji zaslužne su, tvrde stručnjaci, i privatizacije poljoprivrednih kombinata, koje su dovele do toga da država u svom vlasništvu više nema mnogo hektara. Zakup zemlje je, tako, dosta poskupeo, pa su mnogi tu videli šansu za zaradu.

"Kroz kupovinu oranica, mnogi novopečeni bogataši peru novac i ujedno ulaze u atraktivan biznis, kojeg očekuju sve bolji dani. Onaj ko danas kupi zemlju sutra, kada uđemo u Evropsku uniju, za nju će da dobije višestruko višu cenu. Do sada se veliki broj ljudi obogatio iznajmljivanjem državne zemlje na kojoj su pojedinci reizdavanjem uzimali veliki novac. Tu su koristili prednosti neadekvatnog subvencionisanja po površini, a ne po prinosu gde su oni zarađivali, a država gubila", tvrdi Milan Prostran, sekretar Privredene komore Srbije, zadužen za poljoprivredu.

Najkvalitetnije zemljište, černozem, kupuju domaći kupci koji su došli do para u tranziciji i strana lica preko ćerki firmi, tvrdi Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta.

"Stranac nalazi fizičko lice u Srbiji koje na osnovu „džepnih" ugovora kupuje zemljište i onda u advokatskim kancelarijama sklapaju ugovor o pozajmici", objašnjava Ševralić.

"Oranice se stavljaju pod hipoteku po toliko visokoj kamati tako da kupac, pošto ne može da vrati pozajmicu, ustupa zemljište strancu."