SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
MRLJE
 
Predsednik Odbora za informisanje regrutovao dobrovoljce za rat u BiH i Hrvatskoj
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
Datum objave: 14.04.2018. - 12:27:06
NOVI SAD - Predsednik Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije Mirko Krlić tokom rata organizovao je odlazak dobrovoljaca na ratište iz Zrenjanina, o čemu postoji zvanična beleška Resora državne bezbednosti (RDB) u Zrenjaninu, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Taj dokument se, kako piše VOICE, nalazi u policijskom dosijeu Vojislava Šešelja, osudjenog pravosnažno u Hagu za ratne zločine, a u njemu operativci DB-Centar u Zrenjaninu navode da je Krlić bio ovlašćen od strane Vlade Republike Srpske da odvodi dobrovoljce za rat u Bosni.

Dokument datira iz 1993. godine, navodi VOICE (www.voice.org.rs).

U izveštaju RDB navodi se da je 1993. godine sa područja Zrenjanina i Kikinde na ratište na području bivše Republike Srpske Krajine i u Republiku Srpsku otišlo između 260 i 270 dobrovoljaca, a da je Mirko Krlić lično organizovao autobuski prevoz za oko 20 dobrovoljaca.

On je tada bio predsednik odbora Srpske demokratske stranke u Zrenjaninu, partije čiji je predsednik bio Radovan Karadžić, prvostepeno osudjen u Hagu za ratne zločine, a svoje aktivnosti Krlić je obavljao iz kancelarije koja se nalazila u zgradi kojom do danas upravlja Socijalistička partija Srbije.

"Napominjemo da su ove grupe na ratište išle autobusima i da tom prilikom sa sobom nisu nosili oružje, već su isto zadužili po dolasku na ratište. Imajući u vidu da se medju dobrovoljcima nalazi jedan broj lica sklonih kriminalu, koji su i ranije boravili na ratištu i tom prilikom neovašćeno donosili oružje radićemo na praćenju njihove akivnosti prilikom dolaska sa ratišta, jer postoji osnovana sumnja da se bave ilegalnom trgovinom oružja", piše u izveštaju RDB Zrenjanin.

Kako se navodi u izveštaju, osim Krlića, dobrovoljce su za rat regrutovali su i predsednik gradskog odbora Srpskog četničkog pokreta Sava Sinadinović, član rukovodstva zrenjaninskog SRS Milan Josimov (preduzetnik iz Aradca) i član zrenjaninskog odbora tadašnje Narodne stranke Steva Albulj (preduzetnik iz Zrenjanina).

U izveštaju zrenjaninskog DB-a, koji je upućen Trećoj i Petoj upravi Resora državne bezbednosti, navodi se i da su dobrovljci iz Zrenjanina i Kikinde ratovali u mestima Olovo, Otočac, Benkovac, Vojnić, Knin, Čajniče i Rudo.

VOICE piše da se pretpostavlja da je Krlić slao dobrovoljce na ratišta u više navrata i na duži vremenski period, ali se u zvaničnim dokumentima koji su dospeli u javnost pominje samo 1993. godina.

Krlić se našao u žiži javnosti krajem marta ove godine kada je na proslavi Hercegovaca u Zrenjaninu navodno fizički nasrnuo na glavnog i odgovornog urednika lista "Zrenjanin" Dalibora Bubnjevića, što je kasnije demantovao.

VOICE navodi da se Krlić pred kraj devedesetih godina prošlog veka aktivirao u Gradjanskom parlamentu Zrenjanina, koje su osnovali predstavnici nevladinih organizacija, civilnog društva i uglednih pojedinaca koji su se zalagali protiv politike Slobodana Miloševića.

Krlić je posle pada Miloševićevog režima radio kao novinar, bio je i član Demohrišćanske stranke Srbije i Demokratske stranke Srbije, a jedan je od osnivača lokalnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) u Zrenjaninu.