SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
POLJOPRIVREDA
 
Štete u Srbiji ogromne, ali će hrane biti dovoljno
Autor/izvor: SEEbiz / Tanjugbiz.rs
Datum objave: 17.05.2014. - 12:23:46
BEOGRAD - Finansijsku procenu štete koju poplave nanose usevima za sada je teško dati, ali je sigurno da će se meriti milionima evra, izjavio je danas Tanjugu agroekonomski analitičar Milan Prostran.
Štete na voću, povrću, kukuruzu i pšenici biće velike, ali domaći bilansi nisu ugroženi i biće dovoljno hrane za domaće tržište, tvrdi on.

Ugroženi, međutim, mogu biti izvozni bilansi, jer će doći do smanjenja proizvodnje voća, koga godišnje na strana tržišta plasiramo za 500 miliona dolara, upozorio je Prostran.

"Ovo je zaista atipična klimatska godina, jer će za dva meseca pasti kiše kao za pola godine. Očekuje se da će u aprilu i maju pasti 650 litara kiše po metru kvadratnom, što je skoro 50 odsto godišnjih padavina, i ima negativnog uticaja na useve", objasnio je Prostran.

Nesporno je da će deo biljnih kultura koje su posejane u slivovima reka Kolubare, Drine, Zapadne, Južne i centralne Morave, pretrpeti velike štete, kazao je Prostran, napominjući da su količine padavina manje u Vojvodini, i da se na tom području usevi za sada bolje nose sa vlagom.

Prema njegovim rečima, neki poljoprivrednici u područjima centralne i zapadne Srbije moraće, ako budu imali ekonomske moći, da i po treći put seju iste njive.

Prostran je predložio da proizvođači seju rane vrste povrća, i idu sa ranim hibridima kukuruza FAO grupe 200 i 300 .

On je rekao da će ovo biti finansijski iscrpljujuća godina za poljoprivrednike, i ocenio da bi bilo dobro da im država bar besplatno obezbedi seme i mineralno đubrivo i da im pod povoljnijim uslovima, eventualno obezbedi "još neki litar goriva više".

Kukuruz je dobro, ali će sigurno stradati u onim područjima gde je velika voda i "ugušiće" se bez kiseonika, ali to se pre svega odnosi na zabarene njive i područja koja su već plavljena u poslednja dva meseca, naveo je Prostran.

Kada je reč o pšenici, ona bi za mesec dana trebalo da se kosi, a najveći problem je što će, pored problema sa bolestima i štetočinama, doći i do poleganja žita, upozorio je Prostran.

On je međutim, poručio i da ne bi trebalo da strahujemo da nećemo imati dovoljno pšenice, jer je ona zasejana na velikim površinama.

Prostran je naglasio da se mora očistiti i dovesti u red više od 30.000 kilometara kanalske mreže, jer kako je zaključio, šteta bi bila manja za 50 odsto da je to urađeno ranije.

On je dodao i da se građani moraju ponašati mnogo savesnije i odgovornije, voditi računa o infrastrukturnim objektima i ne bacati smeće u kanale.