SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
TREND
 
U centru Beograda jagma za malim stanovima
Autor/izvor: SEEbiz / Večernje novosti
Datum objave: 16.03.2018. - 15:10:12
BEOGRAD - Prema godišnjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, tokom 2017. godine sklopljeno je i realizovano 141.000 ugovora o prometu nepokretnosti. Najviše se trgovalo stambenim objektima, pa je tako prodato više od 33.600 stanova. Od ovog broja 28% (9.408) je novogradnja, kupljena od investitora.

Tradicionalno, najviše su se pazarile nekretnine u centralnim gradskim opštinama (Stari grad, Savski venac i Vračar). Tu je primetan rast cena, a ponuda je manja u odnosu na potražnju. Blagi rast vrednosti kvadratnog metra osetio se u Zemunu, Novom Beogradu i Čukarici. U ostalim beogradskim opštinama cene stanova su mirovale.

- Cene kvadrata na tržištu su takve da pogoduju trgovini. Ne bi valjalo da je cena kvadrata veća, jer platežna moć nije velika. Iz iskustva znamo da je pozitivan trend zbog povoljnije kupovine stanova na kredit - objašnjava Miloš Simić iz agencije Euroinvest.

Prema Simićevim rečima, prva tri meseca ove godine su na nivou prošle, kada se više prometovalo nego 2016.

- Iz prakse je poznato da se tržište prvo oporavlja u centru prestonice. I to se upravo desilo. Traže se manji stanovi i garsonjere, jer je u Beogradu zaživeo biznis izdavanja "stana na dan". U drugim delovima grada kupuju se dvosobni stanovi. Njih pazare porodični ljudi koji preko kredita rešavaju stambeno pitanje - zaključuje Simić.

Međutim, za razliku od Beograda, tržište nekretnina u Srbiji uglavnom stagnira. Blagi rast cena stanogradnje oseća se u Zaječaru, Zrenjaninu, Požarevcu, Sremskoj Mitrovici i Šapcu. U Novom Pazaru i Vršcu cene kvadrata padaju. Interesantno, u Zaječaru i Vršcu prošle godine nije prodat nijedan stan u novogradnji.

Evidencija RGZ kaže da su građani Srbije pazarili čak 11% više nekretnina i zemljišta, nego 2016. godine. A na taj statistički podatak značajno je uticalo veće interesovanje za poljoprivrednim zemljištem. Prošle godine prodato je čak 24.900 parcela.

Najskuplji hektari su u Južnobačkom okrugu. Tokom 2017. godine, hektar njive se u proseku prodavao za 10.300 EUR. Drugi po vrednosti je Severnobački okrug, gde se hektar poljoprivrednih oranica prodavao za 8.700 EUR. Oranice u Zapadnobačkom okrugu i Sremu imaju sličnu cenu 7.500-7.600 EUR. U Banatu cena hektara poljoprivredne parcele kretala se od 5.700 do 6.400 EUR.

Hektar obradive površine u centralnom delu države je značajnije jeftiniji nego u Vojvodini. U južnoj i istočnoj Srbiji hektar njiva ili livade se u proseku prodavao za 3.550 EUR. U Šumadiji i zapadnoj Srbiji ta cena je neznatno viša - 3.950 EUR.

Njive, livade i pašnjaci u okolini Beograda prodavali su se za prosečno 5.200 EUR po hektaru. Međutim, pošto prestonica ima 17 opština, cena zemljišta je značajno varirala, pa tako nije ni približno ista cena njive u Sopotu ili Surčinu.

- Kupovina poljoprivrednog zemljišta je ozbiljna investicija. Pojavio se izvestan broj imućnijih Srba koji ulažu u agrar, sa željom da im to bude hobi biznis. A jedan broj njih kupuje zemlju sa namerom da narednih godina, kada tržište bude povoljnije, prodaju po višoj ceni - objašnjava Petar Jovanović, agent nekretnina iz Novog Sada.

Prema podacima RGZ, tokom 2017. godine, najviše se trgovalo nekretninama i zemljištem u Vojvodini, gde je realizovano više od 32.700 ugovora. U glavnom gradu sklopljeno je 22.800 ugovora. Najmanje aktivno tržište nepokretnosti je u regionu južne i istočne Srbije, koji je u 2017. godini imao oko 13.200 ugovora.

- Najveći broj kupoprodaja je zabeležen u četvrtom kvartalu, što je očekivano ponašanjem na tržištu. Povećani broj kupoprodaja, kao i svake godine, počinje od marta. Tokom godine tržište nepokretnosti je bilo najaktivnije u oktobru - kažu u Republičkom geodetskom zavodu, koji ima najprecizniju evidenciju nekretnina.

Leto je period kada naši ljudi iz dijaspore dolaze u Srbiju sa namerom da kupe neku nekretninu. Oni se pre odučuju da pazare kuću, nego stan. Kako kažu agenti nekretnina, oni su kupci sa neobičnim željama. Ili traže stanove na atraktivnim lokacijama ili po obodu prestonice kupuju kuće sa zemljištem. Nekretnine kupuju s računicom da u Srbiji provedu penzionerske dane.

Dolazak stranih investitora i elitna stanogradnja preusmerili su bogate Srbe gde da kupuju kvadrate. Ipak, onima sa dubokim džepom i dalje je drago Dedinje. Prošle godine prodate su dve kuće. Svaka od njih je koštala čak 1,3 mil EUR.

 
You need Adobe Flash Player to view this.
Download it from Adobe.