SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
PLATE
 
Zavod za statistiku menja obračun prosečnih plata u Srbiji
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
Datum objave: 13.01.2018. - 14:09:10
BEOGRAD - Republički zavod za statistiku (RZS) prosečne plate u Srbiji računao je na osnovu uzorka od 8.000 firmi, odnosno njihovih lokalnih jedinica, a od ove godine računaće na osnovu prijava Poreskoj upravi o obračunatim porezima i doprinosima, rekla je načelnik Odelenja za tržište rada u Republičkom zavodu za statistiku Vesna Pantelić.

Ona je za Betu rekla da se prosek plata u Srbiji od 1963. godine računa na osnovu mesečnog istraživanja o zaposlenima i zaradama zaposlenih (RAD-1), tokom koga odabrane firme popunjavaju obrazac o broju zaposlenih i masi isplaćenih zarada u odredjenom mesecu.

Prosečne neto zarade za novembar prošle godine u Srbiji iznosile su 47.575 dinara, a najviše su bile u Beogradskom regionu 58.902 dinara, dok su najniže u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, gde je prosek bio 40.696 dinara po zaposlenom.

"Imena 8.000 firmi i njihovih lokalnih jedinica u kojima radi 800.000 radnika, što je oko 40 odsto formalno zaposlenih u Srbiji, koje ulaze u istraživanje ne mogu biti dostupni javnosti jer statistika ima pravo objavljivanja samo agregiranih, ne i individualnih podataka", rekla je Pantelić.

Dodala je da su iz uzorka od 8.000 firmi isključeni zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu odbrane, kao i zaposleni na privremenim i povremenim poslovima.

Pantelić je rekla da uzorak za izračunavanje prosečnih plata u Srbiji čine većim delom velike firme zato "što zapošljavaju veliki broj zaposlenih koji su predmet istraživanja RAD-1, a pored toga lakše mogu da odgovore zahtevu statistike i svakog meseca dostavljaju podatke o broju zaposlenih i masi isplaćenih zarada".
Prema podacima RZS u Srbiji je aktivno 87.000 pravih lica, gde je zaposleno oko 1.500.000 ljudi, i 165.000 preduzetnika, gde je zaposleno oko 300.000 ljudi.

Na pitanje da li se i u svetu na takav način izračunava prosečna plata Pantelić kaže da je metodologija ista, ali da u razvijenim zemljama nema toliko neformalno zaposlenih, koji ne mogu biti obuhvaćeni obračunom prosečnih zarada.

Ona je najavila da će u februaru javnost biti informisana o novom izvoru i novoj metodologiji za obračun prosečnih zarada, kao i o uporednom prikazu prosečnih zarada za 2017. godinu na bazi istraživanja RAD 1 i na bazi podataka iz Poreske uprave.

Poreska uprava, prema njenim rečima, ne raspolaže informacijom o tome da li je svaka zarada za koju je podneta poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima (PPP-PD obrazac) zaista i isplaćena, pa će se novi podaci o prosečnim zaradama odnositi na obračunate, ne na isplaćene zarade.

"RZS će u februaru objaviti uporedne podatke po jednoj i drugoj metodologiji ali ne očekujemo značajnija i veća odstupanja od jedan do dva odsto na opštem nivou, osim kod prosečnih plata u opštinama gde će se od sada računati prosek zarada onih koji u njoj žive, a ne onih koji rade u tim opštinama", objasnila je Pantelić.

Ona je rekla da se testira nova metodologija i da uporedni podaci ne pokazuju velika odstupanja u visini prosečnih plata zbog toga što je uzorak na osnovu koga su se do sada izračunavale prosečne plate "reprezentativan".

Nova metodologija izračunavanja plata za uzorak će uzimati sve poreske prijave, a prosečne plate će se izračunavati na osnovu obračunatih zarada za tekući mesec, što znači da u prosek neće ulaziti vanredne isplate zarada pred praznike koje se ne odnose na taj mesec, kao što je do sada bio slučaj.









 
You need Adobe Flash Player to view this.
Download it from Adobe.